Elektronsko poslovanje

U eri digitalizacije neizbežna je tema elektronsko poslovanje i elektronsko potpisivanje dokumenata, njihovo dejstvo, način potpisivanja, kao i to šta elektronski potpis i elektronsko poslovanje predstavljaju za pravni promet.

Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju date su smernice za dalje postupanje, poslovanje i elektronsko opštenje privrednih subjekata, državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja (advokata, institucija sa poverenim javnim ovlašćenjima, javnih beležnika, javnih izvršitelja, itd) u međusobnom odnosu i u odnosu na građane. Ovim zakonom derogirane su odredbe Zakona o elektronskom potpisu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) i Zakona o elektronskom dokumentu ("Službeni glasnik RS", broj 51/09), ostavljen je vremenski prostor za usklađivanje odredbi ovog zakona sa poslovanjem u realnom društvenom stanju, a sam prelazni period regulisan je prethodnim uredbama koje uređuju pojedinačne oblasti.

Elektronsko opštenje, elektronsko poslovanje i potpuna digitalizacija, kojoj globalni društveni poredak teži, uvodi se i na naša vrata. U skorijoj budućnosti možemo očekivati (potpuni) prelazak na elektronsko poslovanje. U tom slučaju bi se organi državne uprave u odnosu na građane svodili na portale državne uprave i njihovi akti bi se izdavali i uručivali građanima u elektronskom obliku.

Sa jedne strane to je veoma konstruktivno i kvalitetno zamišljeno rešenje u odnosu na smanjenje vremena čekanja u redovima za šalterom, vremenske uštede u odnosu na uručenje određenog dokumenta, ubrzanje procesa podnošenja zahteva i izdavanja i preuzimanja potvrda i rešenja. Možemo zaključiti da elektronsko poslovanje i komunikacija pretpostavljaju znatno ubrzano i olakšano međusobno opštenje i da znatan deo pravnih poslova, osim onih koji jesu izuzeti zakonom, prelaze u sferu digitalizacije i elektronskog poslovanja i da takav sistem može kvalitetno funkcionisati sve dok besprekorno funkcionišu softveri koje koristi državni aparat za portale elektronske Uprave.

Sa kojim praktičnim problemima se možemo susretati u procesu digitalizacije?

Pomenutim zakonom propisano je da elektronski dokument predstavlja skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video materijala, u elektronskom obliku te da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku. Nadalje, smatra se da ukoliko elektronski dokument sadrži elektronski potpis ili pečat fizičkog lica ili ovlašćenog lica pravnog subjekta, svaka druga forma potpisa ili pečata istog fizičkog lica ili ovlašćenog lica pravnog subjekta je suvišna, čime se na prvi pogled uprošćava sam postupak validacije dokumenta.

Bezbedonosni razlozi ne izlaze u susret praktičnim razlozima te nakon štampanja elektronskog dokumenta zakon propisuje potrebu štampanja pod nadzorom ovlašćenog lica i overe tog papirnog dokumenta u vidu svojeručnog potpisa ili pečata koji je u upotrebi od strane ovlašćenog lica, kao uslova da taj odštampani elektronski dokument ima istu dokaznu snagu kao i u digitalnoj formi, čime se vraćamo na prvobitnu situaciju koju smo imali i pre uvođenja propisa o elektronskom poslovanju – gomilanju papira, uz dodatno pravljenje viška koraka.

Ostaje otvoreno pitanje tumačenja ovih propisa od strane sudova, te način njihovog postupanja u odnosu na elektronske podneske, odnosno podneske snadbevene kvalifikovanim elektronskim potpisom.

U praksi se dešava da sud nakon dostavljenog elektronskog podneska koji sadrži advokatsko punomoćje potpisano od strane stranke a koje je snadbeveno kvalifikovanim elektronskim potpisom advokata zahteva od advokata da dostavi original punomoćje stranke ili punomoćje snadbeveno kvalifikovanim elektronskim potpisom stranke pod pretnjom posledica propuštanja, što predstavlja osporavanje punovažnosti elektronskog podneska iako je zakonom propisano da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku.

Pravna sigurnost i digitalizacija

Pravni promet i pravna sigurnost se dovode u pitanje kada se radi o poslovima koji se mogu završiti isključivo elektronskim putem u slučaju da sistem za elektronsku predaju zahteva ne funkcioniše ili ne funkcioniše ispravno, te usled tehničkih nedostataka nije moguće podneti određeni zahtev u zakonskom roku. Ovo je posebno osetljivo pitanje u slučaju prekluzivnih rokova (rokova nakon čijeg isteka se gube određena prava). Ostaje na praksi da razvije mehanizme zaštite prava građana i uskladi postupke rada upravnih organa (digitalnim putem) sa načelima upravnog prava i prava zajamčenih Ustavom Republike Srbije.

U Republici Srbiji medijan starosti je visok, što predstavlja značajan udeo starije populacije u društvu, te se nameće sistemski problem prava pristupa građana (elektronskoj) upravi, odnosno mogućnosti pristupa starijih i digitalno nepismenih lica elektronskoj upravi i njihova mogućnost i način elektronskog poslovanja.

Nesporno je da postoje i da će postojati poteškoće prilikom procesa digitalizacije sve do usklađivanja propisa i ujednačenja prakse rada državnih organa i sudova. Ostaje otvoreno pitanje – kakve će posledice po prava građana imati usklađeno elektronsko poslovanje i da li nas pravne praznine u toj oblasti vode u pravnu nesigurnost i otežavaju pravni promet?

U vremenima tranzicije, prelaska iz jednog sistema u drugi sistem, u vremenima uvođenja pravne nesigurnosti, kao i u vremenima pravne nesigurnosti neophodno je imati stručnu pravnu podršku kako bi se maksimalno umanjila (potencijalna) šteta po prava građana i kako bi se adekvatno omogućilo građanima da kasnije naknade pretrpljenu štetu, jer navedena vremena kratko traju, ali ostavljaju teške posledice po prava građana.

Pozitivnopravnim propisima Republike Srbije određeno je da pravnu pomoć pružaju advokati. Ukoliko vam nešto nije jasno i potreban vam je savet (ne i pravna usluga) uvek je bolje konsultovati se sa advokatom i dobiti pouzdane informacije o svojim pravima i obavezama.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.